Ослањајући се на стручну сарадњу и подршку у пројекту ''СТАРИ ДУБРОВНИК И СРПСКА КУЛТУРНА БАШТИНА'' од стране проф. др Славка Петаковића, доцента на Филолошком факултету (катедра за Дубровачку књижевност), Универзитета у Београду, Градска библиотека Лајковац је отпочела годишњу серију предавања и читања стихова најпознатијих дела. Као оквиран датум одржавања књижевних вечери посвећених Дубровачкој књижевности узет је месец децембар, тачније 8. децембар, као дан упокојења Ивана Гундулића, који је у свом епу ''Осман'' најлепше стихове посветио српској историји.
Прво у низу читања ''ВЕЧЕРАС ГОСПОЂО У КНЕЗА НА БАЛУ'' одржано је 27. новембра 2009. године.

Приређивач је имао јасно конципиран план да сви посетиоци буду и активни учесници. Кренувши од Дубровника из XVI века, читајући Гундулића, Држића, Вуличевића, Војновића и Никшу Градија. Присутни су се пратећи видео пројекцију старог Дубровника, полако преко Срђа дошли до Требиња, где су неизоставно изговарали најпознатије Дучићеве песме, да би се из града подно Леотара узводно упливали реком Неретвом до Мостара, града под Вележи.

Дубровачка књижевност обухвата књижевност створену на тлу Дубровачке републике и она представља највише домете књижевности хуманизма и ренесансе међу Јужним Словенима. Стварана је на локалном језику тзв. дубровачком књижевном језику који је у основи штокавско источнохерцеговачки дијалекат (и)јекавског изговора са чакавизмима и икавизмима преузетим из суседних далматинских говора и романским позајмљеницама из далматског (којим се користио романски део становништва) и италијанског (тосканског) језика. Као најстарије дело ренесансе у Дубровнику узимају се три стиха која је 1421. године на празној страни „Царинског статута“, ћирилицом записао Џонко Каличевић. Крајем XV века јављају се петраркисти Шишко Менчетић са Канцонијером у коме има више од 500 песама и Џоре Држић. Након њих се почињу да стварају Мавро Ветрановић, Никола Наљешковић и Марин Држић, а потом у другој половини XVI века Динко Рањина, Динко Златарић и Андрија Чубрановић. Крајем XVI и почетком XVII века јавља се барок у дубровачкој књижевности који свој врхунац достиже у делима Ивана Џива Гундулића, Џива Бунића и Џона Палмотића. Игњат Ђурђевић и његово дело „Уздаси Мандолијене покорнице“ из 1728. године представљају њен последњи велики домет. Еп „Осман“ Ивана Гундулића представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп, а од значајних дела свакако треба поменути и комедију Марина Држића „Дундо Мароје“. Вук Стефановић Караџић је два елемента дубровачког књижевног језика (чување гласа х и дентала д и т иза је насталог од кратког гласа јат) који су се у већини других средина изгубили, унео 1836. и 1839. године у своју језичку реформу.

СТАРИ ДУБРОВНИК И КУЛТУРНА БАШТИНА СРБИЈЕ - VECHIUL DUBROVNIK SI MOSTENIREA CULTURALA A SERBIE
Темишвар - 01. октобар 2010. године

У клубу Савеза Срба у Румунији у Темишвару, одржано је предавање на тему Стари Дубровник и културна баштина Србије. Организатори овог предавања били су Савез Срба у Румунији и Небојша Ђурић из Градске библиотеке Лајковац, а предавање је одржао dr Славко Петаковић. Стихове и прозне делове дубровачких књижевника читали су: Милана Петров, Радмила Јана Шакотић, Марко Стојанов и Милан Стојшин, ученици српске гимназије ''Доситеј Обрадовић'' из Темишвара.

Друго вече посвећено дубровачкој књижевности одржано је 1. октобра у Дому Савеза Срба у Темишвару (Румунија), на коме је своје излагање читао проф. Славко Петаковић, доцент Филолошког факултета, Универзитета у Београду, а учешће су узели и ученици српске теоретске гимназије ''Доситеј Обрадовић'' из Темишвара.

Треће вече посвећено дубровачкој књижевност одржано је 17. децембра у Лајковцу, а предавач је био dr Славко Петаковић, доцент на катедри за Дубровачку књижевност, Филолошког факултета, Универзитета у Београду.
___________________________________________________________________
5. март
СТАРИ ДУБРОВНИК У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

Четврто вече посвећено српској књижевности Старог Дубровника, одржано је у лајковачком Дому младих. Представљајући свој роман, проф. др Злата Бојовић, сликовито је говорила о духу Дубровника до његовог пада. Књижевни критичар Марко Недић осврнуо се не само на књигу већ и на историјски контекст града и његову повезаност са средњевековном Србијом и народом. У једночасовном програму лајковачкој публици представљена су и ликовна дела наших најпознатији сликара који су осликали Дубровник на свој начин. Одабране текстове Милоша Црњанског и Џонка Калићевића говорила је глумица Катарина Вићентијевић. Читајући говор Јована Ђаје из 1918. године, Небојша Ђурић који је и идејни творац вечери посвећених Старом Дубровнику отворио је ово вече за које је лајковачка публика била изузетно заинтересована. На крају програма, учеснике и публику поздравила је директорка Библиотеке, г-ђа Споменка Миливојевић.

О проф. др Злати Бојовић

„Проф. др Злата Бојовић у књизи Стари Дубровник у српској књижевности , пратећи свеукупност инспирације, животе и дела великих дубровачких бардова и њихових нововековних „настављача“, од Матије Бана до Радослава Братића , бриљантно гради слику града пониклу у уметничкој инспирацији. Границе националне књижевности у овом случају не ограничавају поглед и тумачење , напротив, управо су то хоризонти и видици заборављеног европског и дубровачког космополитизма, универзалности која се огледа у непресушној инспирацији и узајамности између древног града и књижевног талента и дела његових хроничара.“